Nabujali jezik ovog romana pokreće uzbudljiv i uznemirujući vrtlog nasilja, melanholije, vere, virtuelnih identiteta, šizofrenih cepanja svesti i stvarnosti, Pejić stvara nove reči, spaja nespojivo, razgrađuje pa povezuje beskrajne nizove asocijacija i uspeva da, uz prodornu ironiju i bolnu ogoljenost, kreira savršeno uređeni haos, iz kog izvire lucidna oslobađajuća refleksija o našem društvu poslednjih decenija.
Balada o ubici i ubici i ubici drugi je roman Dalibora Pejića nakon Mesečara, romana koji je bio u užem izboru za NIN-ovu nagradu. I u ovom svom novom delu Pejić hrabro preispituje granice jezika, identiteta i pripovedanja.
Tri narativa - tri lica zločina, tri bekstva od prošlosti, sistema, rata, ljubavi, odgovornosti. Roman prati priče troje stranaca koji se, noseći svaki svoju prošlost i krivicu, sreću na istom putu - putu ka moru, ali i ka sebi. Relja pokušava da pobegne iz ponižavajuće svakodnevice tranzicionog Beograda, Jana kreće putem tuge i osvete, da bi možda pronašla mir, a Pepolo, večiti begunac od sistema i od sebe, juri leptira kojeg možda jedino on vidi. U ovom stilski smelom i tematski slojevitom romanu koji se preobražava iz beketovske groteske u tragičnu poemu o necelovitosti čoveka, svaki ubica istovremeno je i žrtva i pripovedač i lik iz tuđeg sna. U ritmu reminiscencija, klipova sa Jutjuba i isprekidanih naracija, gradi se priča o želji da se izađe iz lavirinta sudbine i pobegne od nasleđenih zločina, makar kroz fikciju."
