Knjiga proze Džeparenje Miše Vujovića mešavina je žanrova, kojom se oštro zaseca u gangrenozno tkivo tranzicionog društva. I burleska, i kozerija, i sociološki ogled, i pamflet, i omaž, i novinski tekst, i paskvila, i crni pamtenik. Knjiga gorkog taloga iskustva. Donosi koloplet likova sa lažnog vrha i istinskog dna. Pod snopom svetlosti su, iznutra, elita vulgarnog kapitalizma, tajkunska, politička, estradna, udbaško-privredna, medijska... Suočavamo se sa moralnim i vrednosnim slomom, sa sebičnošću do idiotluka i nemani novca, sa izneveravanjem prijatelja kao pomagalom u „igrama moći“ i grabeži. Zabasavamo u nalickano smetlište ljudi, ideja, zaveta, pa i običnih ljudskih dragocenosti kao što su data reč, (samo)poštovanje, pravičnost, istinoljublje, čast. Tu su i oni drugi: divni ljudi u kojima još živi božanska iskra.
Uzbudljivo štivo, u duhu crnotalasnog hiperrealizm
