Pripovedajući potresnu balkansku porodičnu priču, kroz perspektivu uspešne spisateljice krimi romana, Đerićeva uspeva da ispriča univerzalnu priču o ljudima i zločinu, ali i da na surov i inteligentan način osvetli poslednju dekadu dvadesetog stoleća na Balkanu, čiji će se uticaj osećati još dugo vremena. Pažljivo gradeći kriminalistički zaplet (koji ostaje najslabija tačka u romanu), spisateljica je uspela da različite zločine nad dve žene, izvršene u različitim vremenima i na drugačijim podnebljima, uznese na viši nivo i od njih napravi sjajnu metaforu društva iz kojeg potiče i kojeg se, kao i prašine, nikako ne može otarasiti.
