Divna Popov pripoveda s nesumnjivim darom, punog i toplog srca, jezički bogato i precizno. U središtu romana su majka i ćerka, dva lika kojima nam je efektno i emotivno snažno dočaran rodbinski život, poglavito po ženskoj liniji, u prošlih nekoliko decenija, od Beograda do Amerike i natrag, takoreći iz zbega u zbeg, sa svim ovdašnjim zločinima i nedaćama opstanka, uprkos kojima se strast, damari ljubavi i potraga za njom ne stišavaju. Otkrivalački kraj romana, koji poprima autopoetički vid, pleni svojim dalekosežnim uvidima o tome u kojoj je meri priča s njenim obrtima nerazlučiva od preokreta u životu.
Uzmete li da čitate Senku vodenog žiga, nećete odustati. Duh dela će vas poneti i bićete nagrađeni time da pročitano nećete zaboraviti. A to mnogo govori o romanu.
Jovica Aćin
Realističko pripovedanje u romanu Divne Popov tek je zamka za lakoverne. Senka vodenog žiga […] mnoštvom epizodnih likova i scena, živopisnih poput onih iz kakve grafičke novele, pretpostavlja pažljivog čitaoca osetljivog sluha, koji prepoznaje šaputanje fantastičkog u naizgled realističkom romanu.
Tatjana Rosić
