Ambicija i želja za uspehom, kao i nostalgija koja obuzima jedno krhko biće zbog istih tih davno sanjanih snova, vrti se u krug poput fudbalske lopte na kažiprstu. U toj rotaciji fudbalske lopte, u romanu, vidimo rastrojenost glavnog junaka koji, pored sve podrške, na trenutke odbacuje svoje ambicije, jer u nedostatku samopouzdanja, to je samo mladalačka iluzija. U kontrastu sa tim uviđa se trenutak u kojem je tanka sudbonosna nit, preko iste te lopte stvorila prijateljstvo sa Pablom, što ipak dokazuje da u toj želji postoji zrnce vere u koraku ka cilju. Iako roman nije pisan na našem govornom područiju, već preveden sa španskog jezika, među domaću čitalačku publiku roman Astrogol stiže u maniru koji je već prihvaćen. Mogla bi se povući paralela sa Dragoslavom Mihailovićem i romanom Kad su cvetale tikve. Spona modernizma je sport koji okružuje čitav folklor prepreka koje odudaraju od glavne teme.
