„Vetrovi sa Himalaja“ je prvi roman Beroslava Stojanovića, koji govori o filozofiji života, o tome da ljudi treba da vole i da se raduju onome što imaju, a ne da tuguju i pate zbog onoga što nemaju. Priču je jednim delom smestio na Tibet gde ljudi mirno žive u skladu sa prirodom. Drugi deo priče se odvija u Srbiji u kojoj su mnogi prihvatili američku i evropsku trku za novcem, pa se često raduju stanu, automobilu, nameštaju, odeći ili obući i drugim materijalnim dobrima. Oni su sretni samo dok to ne nabave. Ukoliko postignu cilj, prestaje radost i počinje razmišljanje i borba da se neka nova stvar nabavi, pa i nervoza i sekiracija što se to nema. Ljudi naprosto zaborave da se raduju onome što imaju, nekim običnim sitnicama, jer upravo je to ono što život svakog od nas čini izuzetnim.
