U novom romanu koji je, u stvari, nastavak priče o sudbini prosečnog, običnog građanina Jugoslavije koju je želo da odbrani i sačuva jer se osećao Jugoslovenom i zbog svojih patriotskih osećanja dopao zatvora prvi deo "Izlazak" je posvećen susretima sa poznanicima koji pokazuju čitav dijapazon osećanja od radosti do prezira i čak odbijanja da razgovaraju sa bivšim "robijašem i ratnim zločincem".
Kroz Kalamandin susret sa ocem Nikodimom koji simboliše "narodnog popa" pisac kazuje šta zaista misli o kazni svog junaka. "Zatvor je poniženje, prava kazna je povratak na slobodu", poručuje sveštenik.
Narodnu mudrost kazuje i starac Ilija iz Kalamandinog zavičaja čija su se deca razišla po svetu pa se pita " za koga ćeš ratovati ako nemaš njive" a što se tiče suda "da tamo šalju da zaboraviš nepravdu" i postavlja pitanje "ako sud ne može utvrditi kuda je međa, kao će utvrditi šta je zločin i ko ga je počinio?"
Drugi deo "U zagrljaju smrti" je pisan kao ispovest Kalamande koji je zemlju u koju se vratio našao u rasulu, porodica se raspala, žena Slovenka se razvela, ćerka Jelena je izvršila samoubistvo, a njegova dilema je da li će ga proglasiti za kukavicu što nije smogao snage da nastavi život ili će za njegovu smrt imati razumevanja.
