Kako sam samo plakala kada je otišao, jecala i ridala. Svi su se pitali šta mi je, a ja sam plakala od nemoći da ispunim svoj san, jer Đorđe nije ličio na sliku mojih ulepšavanih maštanja o njemu. Moja mašta ga je toliko ulepšala, a java prikazala da sam tu, između sna o njemu kakav bi trebao biti i jave, prosto pala od jada. Bio je tako jadan, uplašen, mali...
Iskreno sam patila zbog svoje mašte o njemu...
