,,BELINA'' - sinteza književne fantastike i naučnih predviđanja.
Prvi deo trilogije o ''odrastanju čovečanstva''.
U pitanju je divan roman koji integriše svoju fabulu u svet u koji se ne ulazi radi pukog uživanja u fantastičnim svetovima, već radi sagledavanja perspektiva koje se otvaraju pred ljudskim rodom na osnovu postojećih ili anticipiranih naučnih otkrića dozvoljavajući čoveku da iskaže šta želi od budućnosti i čega se u njoj boji.
U dubljem sloju romana prepoznajemo odmeravanje snaga između čoveka i sile čija ga moć fascinira. Čovek ih se plaši, ali i želi da prisvoji njihovu moć. Jedan duboki strah, jedno snažno osećanje nesigurnosti i nemoći spram sveta prepunog tajni, sjedinjen sa pustolovnom znatiželjom i osvajačkom ambicijom, objašnjava uspeh književnih dela kao što je ,,Belina’’.
Ono što u ovoj knjizi od samog početka fascinira jeste pitanje čoveka i njegovog identiteta, odnosno pitanje čoveka i njegovog opstanka u svetu destruktivnog materijalizma.
Jovanov označava svet u kome živimo kao raspadajući i ’bolećivo lep’ prostor čija površna privlačnost maskira kapitulaciju prolaznom i destruktivnom materijalizmu.
Radnja romana:
Miranda je marinski biolog. Razočarana je u život i naprasno odlučuje da se vrati moru i terenskom radu. Dobija priliku da se ukrca na preuređeni ledolomac Ruske Federacije, Akademik Spasov, koji u međunarodnoj naučnoj misiji plovi od Japana do Belog mora u Rusiji.
Simbol jednakosti među polovima i još od detinjstva veoravtna žrtva modernog društva, Miranda konačno uzima kormilo sudbine u svoje ruke. Našavši se u grupi ljudi koji tragaju, svako za drugačijim odgovorima, ona na putovanju upoznaje mnogo više od skrivenih lica, shvatajući da čovečanstvo stiže do opasne prekretnice.
Brod se zaustavlja u Petropavlovskom Kamčatskom, gde kapetan Aleksej Titov pod okriljev mraka ukrcava misteriozan teret. Teret prevoze do ostrva Vrangel, gde događaji polako poprimaju belinu
leda koji okružuje brod. Posada se polako polarizuje, a Miranda započinje put duboke samozpoznaje.
Akademik Spasov pomaže brodu Sjora, koji noseći neuobičajne putnike i tovar, trpi prodor vode. Brodom zapoveda ekscentrik Žan Sebastijan Luju, bogataš i lovac na nepoznato. On pred prisutnima iznosi veoma slobodne teorije da planeta Zemlja krije više nego što se zna i okriva svoju nameru da to i dokaže....
Knjigu ,,Belina’’ treba pažljivo čitati. Zato što je vizionarska. Zato što se poigrava sa stereotipima i onda ih ruši. Zato što je zabavna i uzbudljiva. I zato što poseduje slobodu od konvencionalnih književnih očekivanja i manirizama. I moralnu ozbiljnost.
