Posle tri objavljene knjige pesama, Stefan Kirilov se predstavlja svojim prvim (izuzetno dinamičnim i vrednim) romanom. Među stranice dela sabralo se šest godina života mladog autora, od dana kada ga je život počastio facijalisom pa sve do trenutka iz koga evocira svoje uspomene na poslednje tinejdžerske dane koji bi trebalo da odišu bezbrižnošću i lakoćom postojanja. Međutim, iz prizme mladog čoveka, tek kročilog na prag zrelosti za koji je od detinjstva pripreman „očima punim snova sa iskrama spremnim da zapale svet”, otkriće da nikada ne možeš biti pripremljen za sivilo naše stvarnosti „potrošenih, bednih i napaćenih ljudi, na korak od samouništenja” i započeti sopstvenu borbu za bekstvo iz tamnih dubina dna ka kome vuče njegov košavom raznošen rodni Vetrograd, pišući svedočanstvo o „pogrešnom srastanju” mladih naraštaja zemlje Srbije.
