"Crtež u arhitekturi je ono što prethodi i ono što mora da ostane.
Arhitekta crta i traga za pravim slogom reči. Uvek. Svaki put počinje iz početka. Kao da nikada pre nije doticao olovkom beli papir i tako je od još iskona. Kada crtajući nasluti da je blizu, veoma blizu odgovoru, tada crtež postaje pramera, prvi autentični, verodostojni i neposredan odgovor na posebno, uvek iznova postavljeno pitanje o liku i suštini zdanja i prostora.
Ako je crtež deo procesa arhitektonskog stvaranja kompjuteri ne smeju da odvoje arhitekturu od spontanog crtanja razumom, maštom i slobodnom rukom, nekada na marginama velikog papira za plotere.
"
