Knjiga kratkih eseja, zapisa, poetsko-fenomenoloških refleksija Zorana Bognara još jedan je vredan dokaz o prednosti i snazi kreativnog vremena nad fizičkim vremenom. Reč je, pre svega, o različitim korpusima duhovne ali i kolokvijalne građevine stvarnosnog predela na čije se artikulisane, književno-filozofske reverberacije a priori nadovezuje misao o životnom iskustvu.
U knjizi Ejdetske slike II Bognar ne evidentira samo sopstveno reagovanje na medijski, duhovni, svakodnevno-mitološki i ini detalj ovoga vremena i ovoga sveta, već sve to čini na jedan vrlo superioran i, istovremeno, poetički način s pesničkom osećajnošću, verom u samootkrića iz sopstvenog, nepredestiniranog diskursa, čak, uslovno rečeno, paradoksalno vezivajući preotvorenost i biblijsku izražajnost. Jezik vremena i ljudskog znaka, očevidno, suptilno je sažet u epifanijskoj semenki da bi vrt ili tamni prizor bio kratki esej kao zapis pre ili posle stiha. Tu, na tom olujnom raskršću, čulno sledovanje je samoizbor iskušenja, patnje, rezignacije, poraza i razočarenja ali i nade, volje i smisla. U tom se smislu ova knjiga Zorana Bognara ne prepričava već čita, s izuzetnim uživanjem i omogućava nam da ćutanjem budemo, između ostalog, i mi pobednici, saučesnici u nadmetanju kreativnog i fizičkog vremena. Za dan više u duši samoj.
