Čitalac će ući u Petrovljevu knjigu Od vladike do Gospoda kroz kapiju njegoševe paradigme u srpskoj poeziji 20. veka i potom nastaviti Čitalačko putovanje kroz srpsku poeziju presudnog vremena Prvog svetskog rata, kada su se preispitivali stavovi prema smislu poezije, tradicionalne kao i avangardne, kada se menjala tipologija ratne poezije, a ona pisala van okupirane domovine. Odavde će Čitalac preći u jedan drukčiji tematski pejzaž koji čine pitanja vezana za časopise, njihove manifeste, saradnike, teme i razmatranja uloge časopisa u razvoju novih oblika pisanja, polemisanja i pomeranja granica kritičkog razmišljanja i umetničkog stvaranja. Put dalje vodi kroz predele srpsko-ruskih književnih veza, delovanja ruske „bele” emigracije u srpskoj kulturi, misiji i paradoksima časopisa Ruski arhiv, srpskih tema u emigrantskoj ruskoj poeziji i o tome kako je u kasnijim vremenima ruski formalizam, svojom teorijom i praksom, osvajao Srbiju. Onda se prelazi preko paradoksalnog mosta utopije i anti-utopije da bi čitalac stigao do Andrićeve Proklete avlije, ovde sagledane u kontekstu zatvorske i logorske proze, ključne teme 20. veka. Na izlazu iz Petrovljeve knjige su dveri koje vode ka Gospodu i pitanju kako su oni srpski pesnici, koji su posle Drugog svetskog rata izgubili domovinu, pisali u američkom rasejanju ne gubeći veru, ali ne bez izazova sumnje. Kad zatvori korice knjige, čitalac se vraća „kući” kao posle imaginarnog putovanja, ali verovatno s dva pitanja. Prvo, nisu li istorijska vremena vidno različita, a teme književnosti izazovno slične? I drugo, šta je to što, i u našem vremenu veštačke inteligencije, čini književnost nezaobilaznom destinacijom? Krinka Vidaković Petrov
