Knjige. Video sam ih kako su spavale. Jedna do druge, u večitom polumraku police smeštene između zidova, zauvek. Tako smeštene nisu se mnogo razlikovale jedna od druge, i nisu obraćale pažnju na svakodnevni život koji se odvijao u dvorištu, gde su šumele grane kao nebo, beskrajno, lepo. Knjige. Jedan do drugog, spojeni zajedničkom sudbinom, prebivaju Makrobije, Origen, Svetonije i Frensis Bekon, Agripa, Ptolomej, Plinije, Paracelzus, Juvenal i Horacije, Herodot i Ovidije, Avgustin, Petronije Arbiter, novoplatoničari Porfirije, Simplicije i Olimpiodor, božanski Apulej, Filostrat, Vergilije i Kornelije Tacit, Hesiod i Homer, Kalimahove himne, Platon, Plutarh i Teofrast, jedna do druge „Malleus Maleficarum” i Solomonov ključ i Mojsijev mač, a sâm i neponovljiv čeka moju željnu ruku rukopis „Arcana Celestia” Svedenborga. Moje knjige... Laku noć!
