"Pišcevi zapisi" nisu istorija, nisu ni memoari u klasicnom smislu; oni su doživljajni fragmenti jednog i drugog. Kompozicija knjige je problemsko jedinjenje oko kljucnih dogadaja i licnosti, sa asocijacijama koje pružaju kontekst pretpostavki i posledica. Jezik je i književno-literarni i filozofsko- istorijski, sa analizama kolektivno-psihološkim. Profili licnosti: Tita, Kardelja, Krleže, Rankovica, Ive Andrica ogledaju se u stvarnosti ili u porukama njihovih dela i njihovih datih akcija. Knjiga je prikaz ideološkog "meduvremena", diskontinuiteta u odnosu na prirodno-istorijski tok. Ukupnost dela tvori društvenu atmosferu vremena, sa dokumentarnim okosnicama.
"Pišcevi zapisi" Dobrice Cosica su nova istorijska lektira za sve, za srednjoškolce i studente u prvom redu. Ona je i "udar" za one koji su posleratno vreme sagledavali preko ideologizatorsko-istorijskih prikaza ili preko partijsko-politickih pregleda, u kojima su politicke licnosti sakrivene iza zvucnih zvanja i titula, iza foruma i simbola.
