Kada je preminuo Jovan Cvijić, ugledni profesor pariske Sorbone, Emanuel de Marton, koji veoma dobro poznavao i Balkansko poluostrvo i Cvijićeve radove, povodom njegove smrti, između ostalog je napisao: „Umro je veliki srpski veliki jugoslovenski, veliki evropski i veliki svetski geograf“. Cvijić je bio osnivač i predsednik Srpskog geografskog društva, predsednik Srpske kraljevske akademije (danas SANU), profesor i rektor Beogradskog univerziteta, počasni doktor nauka pariske Sorbone i Karlovog univerziteta u Pragu. Bavio se društvenom i fizičkom geografijom, geomorfologijom, etnografijom, geologijom, antropologijom i istorijom. Utemeljivač je srpske geografije. On je i prvi srpski naučnik koji je imao redovno i za ono doba izuzetno domaće i međunarodno obrazovanje. Zanimljivo je da je pripadao znamenitoj generaciji Prve beogradske muške gimnazije, zajedno sa matematičarom Mihailom Petrovićem Alasom i pesnikom Miloradom Mitrovićem, o kojoj je Milovan Vitezović napisao roman i scenario za poznatu tv dramu i film „Šešir profesora Vujića“.Doktorirao je na bečkom Univerzitetu, disertacijom o karstu, što mu je odmah donelo međunarodni ugled i priznanja. Njegova pristupna akademska beseda o podeli planina Balkanskog poluostrva na osnovu geološko-tektonske građe proslavila ga je kao prvog južnoslovenskog geotektoničara. U delu „Balkansko polustrvo“, na osnovu proučavanja balkanskih etnopsiholoških tipova, napravio je još jedan naučni pomak i to u svetskim razmerama. Njegova dvotomna monografija “Geomorfologija“, u koj daje prikaz stanja na Balkanskom poluostrvu, ni danas nije izgubila na svom značaju i predstavlja izvanrednu osnovu za bilo kakva nova istraživanja. Jovan Cvijić je jedan od najznačajnijih naučnika u istoriji srpskog naroda, što na izuzetan način potvrđuju i ova Sabrana dela u izdanju Zavoda za udžbenike.
