„Tematika zla, više od bilo koje druge aktuelne teme, ima prioritet zbog značaja za ljudski opstanak... prisila koja uslovljava činjenje zla svojom tajanstvenošću postavlja uvek aktuelna pitanja o realnosti jednog principa koji, prepoznat kao mogućnost opredeljenja, implicira i svoje kulturne, socijalne i religijske aspekte...
Tokom istorije, zlo se ispoljavalo na različite načine, a ljudska imaginacija je u njegovoj funkciji pokazala svoju tamnu raskošnost koja upozorava da ono još uvek nije izreklo svoju poslednju reč...
Zlo crpe svoju snagu iz čovekove slabosti i nemoći da mu se odlučno odupre. Ta nemoć je izražena u prepuštanju političkom i socijalnom negativitetu u kome se i banalnost zla iskazuje nemogućnošću da se učini dobro. Iluzija o neposrednoj koristi zla uvek se i rasprskava u društveni košmar iz kojeg kolektiv nastoji da izađe ulažući mnogo više snage od one koja je bila potrebna da se zlo blagovremeno spreči.”
Bojan Jovanović
