Pre nekoliko godina sam već napisao: „Kad glupost ne bi toliko nalikovala napretku, talentu, nadi ili usavršavanju, da ih čovek ne može razlikovati, niko ne bi želeo da bude glup.“ Bilo je to 1931. godine; a niko se neće usuditi da ospori da svet otada nije baš nešto napredovao niti postao savršeniji! Stoga je, postepeno, sve manje mogućno odgađati pitanje: „Šta je zapravo glupost?“ U stvari, danas su dušom mnogih država i nacija ovladala osećanja među kojima taština neosporno zauzima povlašćeno mesto; oduvek, međutim, između gluposti i taštine postoji tesna veza...
Robert Muzil
