Ova knjiga je rezultat opsežnog istraživanja o laganju u svakodnevnom životu. Šta je laž?
Da bi se razumeo do kraja pojam laži, moraju se analizirati pomovi istine, istinitosti, istinolikosti, ali i nebuloza (bullshit). Laš Svensen takođe istražuje i etiku laganja – zašto je laganje skoro uvek moralno pogrešno, i kako je laganje prijateljima posebno loše, jer pokreće pitanje poverenja.
„Mi se, uporno, samozavaravamo, a stovremeno smatramo da je naša obaveza da budemo iskreni prema sebi.“
Od laganja drugih preko laganja sebe, što bi bilo tretiranje laži u najbliskijim odnosima, prelazi se na laž na nivou društva i mesto laži u političkom životu. Nakon što se u ovoj studiji rezimiraju najvažniji filozofski doprinosi razmatranju uloge koju laž može ili treba da ima u politici, pri čemu se raspravlja o misliocima poput Platona, Makijavelija, Hobsa, Vebera, Hane Arent, postavlja se pitanje zašto današnji politički akteri – sa akcentom na državne lidere – lažu i u kojoj meri imaju moralno prihvatljiv razlog za to – od Platonove teorije o „plemenitoj laži“ do Donalda Trampa.
Svensenov zaključak je taj da, ako tu i tamo slažemo, svi smo većinu vremena pouzdani. Verovanje drugima nas čini ranjivim, ipak „nasamariće vas s vremena na vreme, no bolje je povremeno biti nasamaren nego provesti život u hroničnom nepoverenju prema drugima“.
