Malo je dela koja su, poput POLA I KARAKTERA, stekla toliko bezrezervnih pristalica, izazvala toliko negiranja, osude i mržnje, i doživela toliko izdanja. Čime je to Vajninger privukao pažnju? Svakako smelim, možda čak previše smelim, tumačenjem suštine čovečanstva i muškarčeve, odnosno ženine uloge u njemu.
Knjiga ŽENA je, po našem mišljenju, u stvari najbolje poglavlje iz POLA I KARAKTERA.
»Srećne su samo žene. Žena je nebiće, ništavilo, suprotan pol božanstvu. Ona je slepi izbor tuđe, muškarčeve volje; postavši seksualan, muškarac sebi stvara ženu, umesto da je u duši porekne. Čak i najniži muškarac stoji nesravnjivo više od najviše žene...«
Tako je pisao mladi, nesrećni genije koji je, ne dočekavši 24. godinu, presudio sam sebi. Misli su jasne, britke, stil briljantan. A zaključci su najčešće šokantni i uvek opori. Vajninger nije verovao u postojanje dobrih žena. Kao ni zlih. Ali, ne zaboravimo, za to je okrivio isključivo slabost onih koji već vekovima nose pantalone.
