U načinu na koji Pera Samardžija piše o vinu Francuzi bi rekli da se ogleda dobar ukus, bon goût. On se prevashodno prepoznaje u pristupu koji čitaoca ne opterećuje i ne zatrpava rogobatnom terminologijom. Nema prevođenja govora o vinu u neki metajezik. Zato priče o vinu Pere Samardžije ne liče na savremene likovne kritičare. Naprotiv, njegov je jezik pitak poput laganog vina, uvek je lak i lepršav, pristup mu je ljudski, sklon navođenju nekih lokalnih šala, osobenosti ili kurioziteta, poput one prema kojoj je upravo nepce „centar sveta”.
