Rad Sećanje i Drugi svetski rat – (P)ogledi istoričarke i književnice Danijele Jovanović može se odrediti kao istorijska esejistika budući da je uobličen u književnu formu uz oslonac i pozivanje na istorijske podatke i izvore. Upravo to ga čini prijemčivim široj čitalačkoj publici, a ne isključivo stručnom krugu. U „Uvodnim napomenama“ autorka nas podseća da se svako od nas susreo sa saznanjem o krhkosti sopstvenog pamćenja i nestalnosti svojih sećanja na sopstvenu pro-šlost, kao i sa svešću o tome da ponekad namerno menja-mo slike iz svoje prošlosti, da ih „doterujemo“ tako da izgledaju lepše u našim, a neretko i u tuđim očima. Autorka potom kaže da je knjiga otud potekla, da je krenula od pojedinačnog/ličnog i stigla do opšteg/kolektivnog pamćenja, sećanja, zaborava, kao i znanja… Rad je u mnogim segmentima saznajno nov budući da je autorka koristila veoma raznovrsnu građu, ne bežeći ni od književnih radova, što nije uobičajeno za domaću istoriografiju, a što je veoma osvežavajuće. Tema je postavljena na veoma široku osnovu, što bi, u većini slučajeva, običnom čitaocu otežalo praćenje teksta. Ipak, to ovde nije slučaj, jer rad poseduje odličnu istorijsku vertikalu. Važno je istaći i da je tekst iskren i da upravo iskrenošću poziva čitaoca na dalja promišljanja.
