Prebacivanje krivice „Ti si kriv”!
Cilj
Odrediti krivca odgovornog za neprijatna osećanja, navodnu nesreću ili bilo koju problematičnu situaciju u kojoj se našao manipulator.
Primeri
1. „Ti si kriva što imam ljubavnicu. Nisi me više zadovoljavala u krevetu i nisi htela ništa da učiniš da to promeniš. Samo si ti kriva!”
2. „Prestanite da pravite predstavu! Zar ne vidite da vašom krivicom mamu boli glava?”
3. „Završi jelo! Trebalo bi da se stidiš što si probirljiv dok svakog dana hiljade dece umiru od gladi!”
4. „Moji roditelji su krivi što sam krenuo lošim putem... Nisu bili u stanju da mi postave granice.”
5. „Prolazim kroz strašno iskušenje a ne mogu da računam na vašu podršku. Moja žena u svakom slučaju može da računa na svoje prijatelje!”
6. „Ne brini za mene. Samo idi na zabavu i dobro se provedi. Nećeš valjda da odustaneš samo zato što se ja loše osećam. Iako bi mi mnogo značilo ako bi ostao samnom...”
Psihološki mehanizam
Opšte uzev, osećaj krivice pojavljuje se kada smo nekome naneli zlo. To je neka vrsta unutrašnje policije koja kažnjava sopstvene greške. Kada se osećamo krivim za patnju i nesreću drugih želimo da popravimo štetu.
Koristeći prebacivanje krivice manipulator pokušava drugog da učini odgovornim za svoje stanje, a to je najčešće loš osećaj. Ko prihvati tu odgovornost obično pokuša da učini nešto da popravi manipulatorovo stanje. Prebacivanje krivice uvek služi da se nešto postigne.
U navedenim primerima ako žrtva pristane na manipulaciju čini sledeće:
1. Pretvori se u uvek raspoloženu ljubavnicu ili toleriše neverstvo;
2. deca postaju mirna i tiha;
3. deca jedu čak i kad nisu gladna;
4. prihvata se (ili oprašta) loše ponašanje, i smatra se rezultatom popustljivog vaspitanja;
5. pruža se bezrezervna pomoć;
6. odustaje se od provoda da bi se pravilo društvo osobi kojoj nije dobro.
Prebaciti krivicu znači nekoga učiniti odgovornim.
Specifičnost
Prebacivanje krivice je, bez sumnje, najefikasnija i najčešće korišćena tehnika manipulacije na Istoku. U suštini se zasniva na dugoj judejsko-hrišćanskoj religioznoj tradiciji u kojoj greh i krivica igraju glavnu ulogu. U katolicizmu, koji je snažno uticao na evropske kulture, pojam prvobitnog greha podseća da smo svi, bez izuzetka, grešni od rođenja.
Sem toga, nepoznavanje emocionalne sfere utiče na mišljenje da su osećanja samo posledice spoljnih uticaja. Verujemo da smo tužni zato što nas je neko zaboravio ili da smo ljuti zato što nas je neko uvredio.
U stvari, niko direktno ne utiče na naša osećanja, sem nas samih. Naše raspoloženje uglavnom je rezultat unutrašnjeg dijaloga: rastužimo se jer tumačimo ćutanje prijatelja kao napuštanje, ljutimo se jer odgovaramo na njegove uvrede.
Niko sem nas nije u stanju da nas učini srećnim ili nesrećnim.
Kao rezultat toga verujemo da druge možemo učiniti nesrećnim, što podstiče u nama osećaj krivice i čini nas posebno osetljivima kada neko pokušava da je prebaci na nas.
Zlatna palma
„Činiš me nervoznim”.
Ta fraza je naizgled toliko beznačajna da u njoj samo retki prepoznaju prebacivanje krivice. U stvari, ima moć da sagovornika učini odgovornim za raspoloženje onoga koji je izgovara: „Ti si kriv što sam nervozan”.
Svest
Važno je shvatiti da je svako (govorimo o odraslim osobama pri zdravoj pameti) odgovoran za svoja dela, reči i osećanja. Međutim, niko ne treba da preuzme odgovornost za dela, reči i osećanja drugih.
Mogući odgovori na navedene primere
1. „Sam si odlučio da imaš ljubavnicu. Sada sam izgubila poverenje u tebe i nisam sigurna da naša veza može da se nastavi...”
2. „Hajde da budemo tiši da bismo pomogli mami, iako nismo krivi što je boli glava”.
3. „Ne razumem kako to što ću pojesti spanać može nekome da pomogne”.
4. „A zašto tvoj brat, koji je dobio isto vaspitanje, nije završio kao ti? Čini mi se da lični izbor u životu igra važnu ulogu”.
5. „Dobro, prolaziš kroz težak period i želim da ti pomognem najbolje što mogu. Ali, ne kako ti želiš i ne tako često. Poredeći me sa drugima svakako me nećeš privoleti da ti pomognem”.
6. „Kada to čujem loše se osećam. Mnogo bih voleo da idem na tu zabavu ali saznanje da se ti osećaš loše pokvarilo bi mi raspoloženje. Da li bi mogla da provedeš lepo veče i bez mene?”
Čak i samim pominjanjem sramote svaljuje se krivica. Cilj je da deca shvate da su kriva i da treba da jedu. Kao da je njihovo odbijanje hrane izazvalo glad u svetu.
Kratak sadržaj
Poglavlje
Uvod
1. Manipulacija u svim njenim oblicima
Prebacivanje krivice
Izigravanje žrtve
Proganjanje
Pritisak i insistiranje
Ljutnja
Simpatija
Laskanje
Uslovno laskanje
Osećanja i porodične veze
Emotivno ucenjivanje
Pretnja
Laži i zle namere
Insinuacija i ironija
Paradoks
Trik komunikacija
Veštački dug ili „dajem da daš”
Zamka doslednosti
Ograničavanje slobode
Autoritet
Društveni dokaz
Manipulacije koje to nisu
2. Efikasna i prijatna komunikacija
Razjašnjenje predloga
Razjašnjenje konteksta
Formulisanje zahteva
Znati i usuditi se reći ne
Izraziti svoja osećanja
Opisati činjenice
Prekinuti začarani krug
Primeri: Manipulacija na delu
3. Škole komunikacije
Transakciona analiza
Nenasilna komunikacija
Neurolingvističko programiranje
Ekologija odnosa
Zaključak
IV ALEKSANDR TALMAN je najpre studirao prirodne nauke na univerzitetu Frajburg. Doktorirao je 1997. godine fiziku čestica. Onda je shvatio da mu to obrazovanje ne omogućava da reši probleme u međuljudskim odnosima. Tako se zainteresovao za oblast komunikacije, kojoj se uskoro potpuno posvetio. Studirao je u Francuskoj, Belgiji, zatim u Kvebeku, gde je proveo više od godine. Pošto je stekao diplomu psihologa, 2.000-te godine u Frajburgu počinje da radi kao praktičar i predavač u oblasti medjuljudskih odnosa. Autor je brojnih knjiga. Od 2008. godine specijalizovao se za pozitivnu psihologiju, naučno proučavanje sreće. Lajtmotiv koji ga vodi kroz sve njegove aktivnosti je: Mislite drugačije da biste se osećali bolje.
