PISMO MAJCI

„Moj moto, kao i onaj mog prijatelja Megrea, uvek je bio da pokušam da shvatim, ne da osudim.“ Najpoznatiji belgijski pisac i jedan od najpopularnijih svetskih pisaca XX veka napisao je 193 romana, isto toliko kratkih priča i još 176 romana pod 27 pseudonima i po tome ga možemo nazvati „Balzak XX veka“. Napustio je školu u petnaestoj i postao novinar-reporter, da bi pre svoje tridesete objavio prvi roman o detektivu Megreu, što ga je ubrzo proslavilo širom sveta. Od 1931. do 1972. objavio je 75 romana o Megreu i 118 psiholoških romana. Napisao je i desetak autobiografskih knjiga, među kojima se posebno ističe jedinstveno Pismo majci (Lettre à ma mère, 1974), koje je pisao tokom njenih poslednjih dana, u pokušaju da rekonstruiše i objasni sebi njenu ličnost i njen život. „Još jedna nepoznanica: kako ste se moj otac i ti upoznali? U odeljenju u kojem si radila imala si koleginicu, Valeri, koja je bila sitna poput tebe, ali neprivlačnog lica. Bile ste veoma bliske. Kada je visoki Dezire prolazio pored izloga, ne znam da li vam se dešavalo, Valeri ili tebi, da kažete: ‘Lepog li hoda!’ Jer je moj otac, koji je bio visok metar i osamdeset pet centimetara, a uz to i vitak, hodao krupnim koracima, ravnomernim poput metronoma. Da li se kontakt između vas dvoje uspostavio preko tog izloga, i da li se tako rodilo ono što vas je navelo na ljubav? Kad sam bio mlad, pa čak i kasnije, kad sam već odrastao, roditelji o tim stvarima nikad nisu govorili. [ . . . ] Da li je Dezire, vraćajući se da ruča, namerno išao zaobilaznim putem, gubeći skoro pola sata ne bi li te ugledao kroz izlog robne kuće? Da li te je ranije zapazio? Da li se zaljubio u sasvim mladu devojku, plave, skoro bele kose?. . . “ Pismo majci Mnogi veliki pisci i umetnici divili su se Simenonu, između ostalih Hemingvej, T. S. Eliot, Fokner, Kami, Majler, Felini. . . Markes i Žid su izjavili da je on jedan od najznačajnijih pisaca XX veka, a Luj Ferdinand Selin je rekao: „Svakog dana treba govoriti o Simenonu“.