Najčuvenije delo indijske književnosti, nastalo u trećem veku nove ere, na sanskritu, sada se pojavljuje prvi put na srpskom jeziku u izvornoj verziji. Uz Bibliju, PANČATANTRA je najprevođenija knjiga na svetu – prevedena je na oko 60 jezika, u preko 200 verzija, a zanimljivo je da se jedan od prvih prevoda u Evropi pojavio u 12. veku, na srpskoj redakciji staroslovenskog jezika.
„Jednom je neki braman uzeo kozu iz susednog sela da je prinese na žrtvu, vezao je, uprtio na rame i krenuo kući. Na putu ga ugledaju varalice i dogovore se: „Hajde da navedemo tog bramana da nam pokloni kozu!“ Onda naprave plan, podele se u grupice od jednog, dvojice i trojice, i pođu mu u susret.
Prvi od njih prođe pored bramana i reče mu: „O dobri čoveče, taj pas mora da je pun vrlina kad ga nosiš na ramenu. Ili je možda dobar lovac i ubica zveri?“ a zatim nastavi put.
„Šta govori taj probisvet“, pomisli braman. „O kakvom to psu priča?“
Tada naiđu druga dva prevaranta i obrate mu se: „O, časni bramane, šta to radiš? Sveta traka, brojanica, osvećena činija, znak na čelu, a ti uprtio psa. Bruka! Ali sigurno je vešt da stigne i ubije zeca, srnu ili vepra.“
Oni produže dalje, a braman spusti kozu na zemlju da je bolje pogleda. Kad joj je pažljivo opipao uši, rogove, rep i ostale delove tela, on pomisli:
„Kakve budale! Gde oni tu vide psa?“ pa je ponovo uprti na rame i nastavi put.
Ubrzo mu naiđu u susret preostala tri prevaranta, pogledaju ga i kažu: „Ne dodiruj nas! Skloni se u stranu! Ti si, bramane, samo po obrednim znacima čist. Čim ti nosiš psa, mora da si lovac!“
Kad su prošli, braman pomisli: „Možda sam ja lud? Oni su u većini – mora da su u pravu. U svetu se dešavaju naopake stvari; možda je ovo demon u vidu psa?“ I on odbaci kozu na zemlju, pa se hitro udalji da obavi obred očišćenja.
A varalice uzmu kozu, ispeku je i pojedu.
