U bajkovitim slikama ovog poetskog dela Gete je duhovnim okom posmatrao razvitak ljudske duše sa stanovišta u kome se ona u odnosu na natčulno oseća strano, sve do one visine svesti na kojoj život ispunjen čulnim svetom biva prožet natčulnim svetom duha, tako da oboje postaju jedno. Ovaj proces preobraženja Gete je opisao u lako istkanim likovima iz mašte. Pitanje o odnosu fizičkog sveta prema jednom od fizičkog doživljaja slobodnog iskustva u natčulnom carstvu sa posledicama za život ljudske zajednice, ovde, u bajkolikom kraju, nalazi sveobuhvatno rešenje u tkanju pesnički oblikovanih slika.
I kada u životu zajednice zajednički deluju različite ljudske prirode, onda je ovim uzajamnim delovanjem data samo slika raznolikih sila koje kroz svoj međusobni odnos čine jedno ukupno individualno ljudsko biće.
