Bodler (1821-1867) je veliko raskršće ne samo francuske već i evropske poezije: sa njime se završava njen klasični period, od njega vode svi putevi modernog pesništva. Na njega se poziva čitava poetska porodica zaljubljenika u Lepo, pesnika hermetičkog izraza od Malarmea do Valerija; u njemu prepoznaju svog preteču pesnici vidovnjaci i tragaoci za novim, od Remboa do nadrealista. Možda je za Francuze Viktor Igo najveći nacio-nalni pesnik; za Evropu najveći francuski pesnik je Bodler. Svi se slažu da je najznačajnija pesnička zbirka evropske poezije -”Cveće zla”. Ona je ne samo izraz jedne potpuno nove senzibilnosti, već i izuzetno snažan podsticaj za pesnike raznih jezika koji su izveli svoje književnosti iz uskih nacionalnih okvira na evropske širine.
