Nekad te ljudi koje voliš napuste na polovini priče.
Nekad te napuste bez pozdrava.
A nekad ostanu u sitnicama.
U ovom duhovitom i visprenom novom romanu autorke bestselera Mrtvi romantičari sa Njujork tajmsove liste, prezauzeta publicistkinja sa savršeno isplaniranom budućnošću nailazi na prepreku kad se zaljubi u svog privremenog cimera... Međutim, otkriva da on živi u vremenu sedam godina pre njenog. Kad se desi najgori dan u tvom životu, moraš da smisliš kako ćeš nastaviti dalje. Zato je Klementina skovala plan kako da sačuva svoje srce: radi naporno, nađi nekog pristojnog za vezu, i seti se da posegneš za mesecom. Ovo poslednje je smešno i očigledno metaforično, ali njena tetka je uvek govorila da čovek mora imati barem jedan veliki san kako bi mogao da gura dalje. Poslednjih godinu dana plan joj ide sasvim dobro. Uglavnom. Ljubavni deo je teži jer ne želi da se previše zbliži s bilo kim – nije sigurna da bi njeno srce to izdržalo. A onda zatiče neobičnog coveka kako stoji u kuhinji stana njene pokojne tetke. Čoveka s blagim pogledom, južnjačkim akcentom i sklonošću ka piti s limunom. Čoveka u koga bi se nekada sigurno zaljubila. A možda bi mogla i sada. Međutim, on postoji samo u prošlosti. Sedam godina unazad, da budemo precizni. A ona doslovno živi sedam godina u njegovoj budućnosti. Njena tetka je uvek govorila da je stan rupa u vremenu, mesto gde se trenuci mešaju kao vodene bojice. A Klementina zna da će, bude li otvorila svoje srce, potonuti. Na kraju krajeva, ljubav nikad nije pitanje vremena, već pravog trenutka.
