Radujemo se sitnim / Previdima / Pokušavamo / Da ostanemo ljudi, kaže u poenti pesme „Opet će Vaskrs“ pesnikinja Julia Kapornjai.
Možda se bit njene četvrte pesničke knjige, sa simbolički snažnim naslovom Panaceja, može naslutiti baš u tim stihovima. Poezija je u takvom sabranom i promišljenom pogledu na stanje stvari jedna vrsta lekovite utehe, potrebna koliko pesnikinji toliko i njenim čitaocima. I svaka od pesama u četvrtoj Julijinoj zbirci umetnička je uteha, odnosno pesnički odgovor njenog bića na onespokojavajuću situaciju u ukupnom modernom svetu i neposrednoj okolini pesnikinje..
