Varnice! Stvarnice! Pesmice!
Čitajte ove pesmice, jer se one samo čitanjem kao podstrek mogu vratiti i pesniku. Sve ove reči, slova, lekseme, naslovi, posvete, međuredovi; te strofe koje liče na božićno drvce ili sadnicu u vrtu i svaki prostor traži krošnju u prijemu duhovite asocijacije ili bučno svetle igre reči, ili svih čudesa kojima nas je pesnik podario, ovde su kao u kristalnoj lopti i veju brojna sazvežđa.
Ovde lica i blizine žive podjednako sa predmetima, alatkama, priborom, nameštajem; i izražavanje je kao svetlucanje, otkrića malih i velikih doživljaja i bljesnu kao na igli ušica, cvet na kaktusu ili škakljiv pupoljak na, propupeloj od pesmice, grančici. Poznatih ljudi i ličnih poznanika, vršnjaka odrastanja, sreće i igara, sećanja i podviga, ovde ima na mestima gde pesnik ne samo da kazujući opisuje, već deli svoju unutrašnju ciku radosti, ono što se posipa po duši bližnjima i bezgraničnoj znatiželji. Imena, likovi, poznati i nepoznati, uspomene i poruke, stare i nove igračke, sve to izaziva svoj stih, svoju podsticajnu – značenjsku varnicu, svoje seme mašte i poruke o nekima čija dela svetle u vremenu i pesmi. Ovaj pesnik gaji i čuva i daruje svoj cijuk darežljivosti, ali i svoju mudroumilnu dobrotu šaputanja. Udahnite ove pesmice! Radivoj Šajtinac
