Aleksandar Đurović (1958, Sarajevo), lekar fizijatar i književnik. Redovni profesor Vojnomedicinske akademije u mirovini. Pukovnik. Dugogodišnji načelnik Klinike za Fizikalnu medicinu i rehabilitaciju VMA. Nastavnik na Medicinskom fakultetu VMA, na predmetima Fizikalna medicina i rehabilitacija i Filozofija i istorija medicine. Dugogodišnji predsednik ispitne komisije za polaganje specijalističkog ispita iz Fizijatrije na VMA. Član Srpskog lekarskog društva i predsedništva Udruženja fizijatara Srbije. Objavio dva udžbenika, jednu kapitalnu mnografiju (Vulkan izdavaštvo) i oko stotinu stručno-naučnih radova u domaćim i stranim časopisima. Učesnik je na brojnim stručno-naučnim skupovima u zemlji i inostranstvu. Istaknuti predavač i besednik. Godine 2017. s novinarom Milošem Jevtićem objavljena mu je knjiga dijaloške proze Poetika medicine, razgovori s Aleksandrom Đurovićem (NM Libris, Kolekcija Odgovori).
U književnosti – pesnik. Do sada mu je objavljeno osam pesničkih knjiga: Za nju od nas (1998), Prečista krasna (2001), Srceplov kroz Mimovek (2004), Čas nečasne istorije (2006), Duško, ja i jalija (2010 – Mono i Manjana), Lelo moja (2019 – Vulkan izdavaštvo), Renesansa za Renatu (2021 – Vulkan izdavaštvo), Trilogija ljubavi (2023 – Vulkan izdavaštvo). Učesnik je brojnih promotivnih književnih skupova i javnih tribina. U prvim je redovima odbrane srpskog jezika i ćiriličnog pisma. Kao lekar i književnik ušao je u Srpsku enciklopediju i Enciklopediju Republike Srpske. Živi i radi u Beogradu.
