U novoj pesničkoj knjizi Ilija Đurović radikalno dezintegriše pesničke forme i iznova ih gradi. Među razlomljenim stihovima i proznim odlomcima odjekuju naznake porodične traume, emigrantskog iskustva i prekarijata – ostaci straha koji uslovljavaju naše akcije i reakcije u svetu, koji se prepoznaje kao neprijateljski spram elementarne čovekove ranjivosti. Jezik, grafički razoren i semantički zamagljen, prostor je borbe, provokativan i oštar, ali i svestan sopstvenih ograničenja. Ulazeći u dijalog kako sa društvenom stvarnošću, iz vlastite izmeštene i nestabilne pozicije, tako i sa nekim od relevantnih pesnika XX veka, Đurović se bavi suštinskim nemogućnostima svake identitetske konstante, a samim tim i nedovoljnošću jezika da bilo šta od tih osećanja izrazi do kraja i konačno.
Srđan Gagić
U Ostacima straha Đurović smelo lišava čitaoca svih očekivanih i uobičajenih pesničkih obrazaca te ga primorava da umesto pukog konzumenta postane aktivni saučesnik u artikulaciji sveta knjige. Popunjavajući praznine i maglovitosti koje autor ostavlja za sobom, čitalac dolazi do oslobađajućeg otkrića: da se i oko njegovih nogu neprestano povlači gusta mreža koju je strah za sobom ispleo.
Ognjen Aksentijević
