U današnjici pišu mnogi a malo je pravih. Čitajući poeziju Vidosave a rekao bih Vidoslavne, uživao sam. Punoća poezije trezni čitaoca ostavljajući ga sa mirisom bosiljka, mirisom istine. Oseća se to, kako koji stih čovek pročita o njemu bi mogao da govori i govori. Sa poezijom Vidosave Arsenijević možemo opet glasno zapevati zlatna se truba s Kosova čuje. Mnogi će tek za Vidosavu i njene pesme da čuju. Pesnikinja pišući ujedno svira i gusle i frulu. Najfinije tonove ljudske duše i ljudske muke i radosti. Njena poezija je jedinstvena. A što se tiče besede koju je Vidosava izgovorila na dan Presvete Bogorodice Trojeručice upisaće se u najblistavije slovo koje je sa Kosova i Metohije poručeno svim Srbima.
Matija Bećković
