Nije malo onih koji i danas uzdišu za proteklim vremenom- "Eh, kako je bilo lepo dok je drug Tito bio živ!" Tako govore, jer do mnogih posleratnih generacija prava slika o onom vremenu nikad nije ni doprla, pošto o ubistvima i otima?inama nije smelo ni da se zucne, a zlo?inci su zatrpavali tragove svojih nedela. Mladost je rasla obasjana bljeskom "pravednog i genijalnog druga Tita". Da, bili su svi zaposleni, slivale su se u zemlju iz politi?kih razloga pare iz inostranstva, bilo je pored plate i viška, išlo se na letovanje. Mladost je stasavala pored neobeleženih grobova uz pesmu- "Alaj volem ovaj režim - plata ide, a ja ležim!" Za tim vremenom i danas neki uzdišu, a bilo je to vreme kad su ljudi proglašavani bez su?enja neprijateljima Brozove vlasti i pobijeni, kad si za svaku kriti?ku re? na ra?un vlasti mogao da ideš u zatvor, kad su ljudi izbacivani iz svojih stanova i ku?a da bi se u njih uselili slavom oven?ani novope?eni rukovodioci, kad su ljudi zbog i najmanje kriti?ke re?i na ra?un režima bacani okrvavljeni na goloto?ko kamenje i tamo prebijani i ubijani, kad su seljacima ?upani brkovi, jer ne mogu da udovolje zahtevima vlasti i isporu?e ono što nemaju. . . Zar nije bilo lepo? Neka, hvala. Pomenulo se, ne povratilo se. O takvom vremenu je re? u ovoj knjizi.
