PAD AMERIČKE MOĆI

U svojoj knjizi Američki rizik (2003) Serđo Romano je tvrdio da su u novoj fazi međunarodne politike, započetoj atentatima od 11. septembra, Sjedinjene Države, jedina supersila na svetu, postupale arogantno. Između ostalog i zbog toga što je Evropa bila odsutna ili beznačajna. Nešto više od deset godina kasnije, u jednom kontekstu
trajne fibrilacije, zaoštrene produženom ekonomskom krizom nastalom 2007/2008, osnovno pitanje je neizmenjeno: šta kani Evropa sa sobom? Ako opadanje SAD kao svetske imperije izgleda očigledno, nije onda jasan način na koji će Amerikanci umeti da prođu kroz ovu fazu svoje istorije. Imperijalno stanje i status su droge od kojih dezintoksikacija nije laka. Parabola američkog opadanja biće manje riskantna što je više budu pratili razumni izbori Kine, Rusije,
Brazila, Irana i ostalih zemalja. Međutim, najveću odgovornost će snositi Evropska zajednica koja ne može da sledi Ameriku u onome što je ostalo od njene imperijalne politike, i bilo bi joj korisnije ukoliko bi što pre postala jedna multipolarna stvarnost, neka vrsta kontinentalne Švajcarske. Što se tiče Amerikanaca koji još uvek veruju u imperijalnu
vokaciju svoje zemlje, podeljena Evropa najbolji je njihov saveznik. A evropsko jedinstvo će se ostvariti samo uprkos Americi: da bi zagarantovalo Evropi ulogu u jednom svetu u kojem se američkim opadanjem stvorio prostor koji bi bio popunjen vanevropskim silama.

"Ratovi nedobijeni, kao oni u Avganistanu i Iraku, za jednu imperijalnu silu su izgubljeni ratovi. Kriza američke imperije počela je u Kabulu i u Bagdadu, ali postaje još primetnija kada najstariji i odaniji
saveznici Sjedinjenih Država daju znake neugodnosti i počnu da prave političke izbore koji predviđaju kao izvesno opadanje američke moći."

Ova knjiga govori o poslednjim fazama uspona i prvim fazama opadanja SAD, do naših dana.

SERĐO ROMANO (Vićenca, 1929) karijeru je započeo kao diplomata,
1954. godine. Pošto je bio ambasador pri NATO-u i, od septembra 1985. do marta 1989. u Moskvi, podneo je ostavku. Bio je profesor na univerzitetima u Firenci, Sasariju, Paviji, i na Berkliju, Harvardu, i nekoliko godina na Univerzitetu Bokoni u Milanu. Uvodničar je lista Corriere della Sera. Među poslednjim objavljenim knjigama su: Očima islama (2007), Istorija Francuske, od Komune do Sarkozija (2009), Razjedinjena Italija, sa Mark Lazarom i Mikele Kanonikom (2011), Crkva protiv, sa Beda Romanom (2012) i Umreti od demokratije. Kod nas su objavljeni prevodi Istorija Italije, od risorđimenta do naših dana ("Filip Višnjić", 2006) i Evropa – istorija jedne ideje ("Filip Višnjić", 2008).