Mnogi ljudi moraju da žive i umru sami, čak i u Vajnsburgu.
Džordž Vilard je mladi reporter u Vajnsburg iglu kome, jedan po jedan, stanovnici Vajnsburga u Ohaju poveravaju svoje nade, snove i strahove. Ovaj izmišljeni gradić prijateljski nastrojenih ali usamljenih i duhovno devijantnih ljudi, zatrpanih naslagama društvenih normi pod senkom tvrdokornog patrijarhalnog nasleđa, oživljava posredstvom Andersonovog naročitog talenta da razotkrije emocionalne struje koje povezuju ljude na američkom Srednjem zapadu.
Očima pomenutog Džordža Vilarda – sanjara oko čijeg je detinjstva, sve veće nezavisnosti i konačnog napuštanja Vajnsburga zarad manje zagušljivog sveta strukturisana knjiga – otvoriće nam se katalog unutrašnjih života muških i ženskih groteski: njegova majka Elizabet Vilard, naslednica trošnog lokalnog hotela, žena koju su odbacili i autoritarni muž i dete; njegova prva simpatija – učiteljica Kejt Svift; doktor Parsival, u čijoj glavi neko stoji i „igra se užetom”; Elmer Kauli, koji bezuspešno pokušava da dokaže svoje normalnost pojačanim osobenjaštvom; Alis Hindman, kojoj je u životu ostala samo patološka, besciljna odanost Nedu Kiriju, senovitа ličnost Vinga Bindlbauma, čije ruke su „poput lepeta krila zarobljene ptice” i ostali.
U ovoj dirljivoj kolekciji međusobno povezanih priča, poetskim realizmom i nekonvencionalnim pripovedanjem, autor je osvetlio duhovnu, emocionalnu i umetničku frustraciju ljudi nesposobnih da izraze sopstvena osećanja i učinio da Vajnsburg u Ohaju postane jedan od najuticajnijih portreta predindustrijskog života malih gradova u Sjedinjenim Državama.
