Jedan veliki američki pesnik je zapisao: „Samo oni koji će rizikovati da odu predaleko mogu da otkriju koliko daleko može da se ode.“ Knjiga Sonje Lapatanov govori o najuzvišenijim momentima putovanja: i na otkrivalačkom i na saznajnom polju priče koja se pred čitaocima otvara, baš kao i naslov knjige – U pesku vremena. Bogati detalji jednog putnika i vešto obraćanje jednog pisca garantuju uzbudljivo čitanje Afrike, nestvarno zavodljivog Crnog kontinenta, i upoznavanje stranog sveta: od srca saharske pustinje u Libiji, Aleje ajkula Južne Afrike, ponosnog crvenog naroda Namibije, padajuće vodene zavese Zimbabvea, kamene bajke Alžira, sve do divljeg juga Etiopije i neobičnih hramova Sudana. Reč je o susretu dva senzibiliteta koji se neprestano dopunjuju i bogate – piščevog sveta i sveta koji upoznaje. Zato je posebnost ove knjige u ispovednim minijaturama koje autor uvek uobličava jednom lirskom notom s velikom pažnjom i upornošću da svemu što vidi dâ jedan lični trag – kao stope u pesku.
