Poema Olalije u svet dečje književnosti uvodi elemente iz narodne tradicije i folklorne fantastike, ispripovedane u stihu i ćopićevskom maniru, u kome deda pomaže unuku da razreši životne nedoumice, pričajući mu doživljaje iz mladosti. U mitološkom rečniku olalije su predstavljene kao noćno biće koje se pretvara u psa, mačku, jare, kozu ili neku drugu životinju ali može da poprimi i oblik svatova koji usred noći sreću odocnele putnike i pozivaju ih u svoje društvo. Drugim rečima, olalije, baš kao i omaja, predstavljaju sinonim za priviđenja i narodne priče iz konteksta memorata i demonoloških predanja, a poema Mladena Milosavljevića predstavlja jedan od retkih primera koji pomenute motive koristi u kontekstu književnosti za decu.
