Zmajeva veličina u naivnoj poeziji pre svega je u tome što je baš u njoj uspeo da se vrati onom iskonskom, detinjem u sebi, upravo da oživi i oslobodi u sebi samom ono što je najlepše u čoveku: dete. Ostajući autentično dete i u starosti, ovaj zreli i ozbiljni čovek biće baš zbog toga u mogućnosti da se, putem identifikacije, lako prenosi u dečju psihologiju. Njegov romantično-naivni svet neće zato biti samo inventivno izmišljken, već i pesnički doživljen, umetnički stvaran, živ do te mera da se lako pamte ne samo pesnikovi stihovi no i lirski likovi mnogih Zmajevih mališana.
