Morao sam da još jednom, prvo glasno ponovim, pa zapišem: „Imenarijum“! Čudna kovanica, koja podseća na „Herbarijum“, što u slučaju ove knjige ona i jeste, jer „čuva“ stihove autora o mališanima, koji su poželeli da imaju pesmu o sebi. Kao neko, ko je kao đak osnovne škole u Prilepu imao i predmet „Srpski jezik“, pamtim da nije bilo školske priredbe na kojoj nisu recitovane pesme Jovana Jovanovića Zmaja. Posebno je bila popularna pesma, čije su delove često koristili i zaljubljeni, pokušavajući da uz pesnikovu pomoć osvoje nečiju naklonost, koja je prvi korak do zaklinjanja na večitu ljubav. Trebalo je da mnogo vode protekne Savom i Dunavom, da se u Beogradu pojavi neko ko ume da piše pesme, pre svega za decu, ali i mnogo više od toga, baš kao doktor i pesnik Čika Jova Zmaj. I pojavio se, nije bio doktor, već diplomirani mašinski inženjer, koga svi znamo kao Čika Pecu. On je poeziju za decu podigao na nivo nauke. I ova knjiga o kojoj sada pišem, samo je delić naučnog povezivanja psihologije, pedagogije i
edukacije dece, od vrtića i od osnovne škole, sa književnošću. E, za tako nešto, neophodno je inspirisati se decom, družiti se stalno sa njima, da bi se „nauka“ o imenima mogla predstaviti u vidu pesama namenjenim deci, ali i njihovim mamama i tatama, braći i sestrama, ujacima i stričevima, tetkama, komšinicama..., i istovremeno odati i dužnu počast i Dušku Radoviću, „Strašnom lavu“ srpske satire i neprevaziđenom slovoučitelju, kao i Ljubi Ršumu, čije stvaralaštvo, po Čika Pecinom mišljenju, zaslužuje da se u škole uvede predmet RŠUMATIKA.
Pitanje je kako je Čika Peca uspeo da o svim imenima dečaka i devojčica, rođaka i istaknutih ličnosti iz oblasti DECOTEKE, pa još i o nadimcima (koje daju deca svojim drugaricama i drugovima, kao vrsni psiholozi, utvrdivši pojedine dobre ili loše karakteristike), napiše toliko lepih pesama? Odgovor na ovo pitanje nije tako jednostavan. Očigledno je, da su one rezultat čestog druženja sa decom, prvo preko
radio talasa, u nedeljnim polučasovnim emisijama punih dvadeset godina, ali i u posebnim svakodnevnim jutarnjim dodacima, koji su u obliku pesama
iz dečjeg svakodnevice bili emitovani od 1986. do 1989. Postoji još jedan važan momenat, a to je povezivanje sa detetom, koje još uvek živi u nama i stvara, ponekad smešne, ponekad zapanjajuće asocijacije. Mislim da je to pozivanje na decu u nama odraslima, veliki i omiljeni prostor u hipokampusu Čika Pecinog
mozga.
Sve pesme sadržane u ovoj knjizi krasi čudesna jednostavnost, dostojna divljenja. A da bi se postigli jasnoća i razumljivost stihova, koji treba da budu bliski svoj deci, i onoj iz vrtića, i onoj iz osnovne škole, treba biti veliki u stvaralačkom smislu. Imenarijum sa svojim Imenotekama, Rođakotekom, Nadimkotekom, Spomenarom... pričinjava radost ne samo deci, već i odraslima, koje podseća na detinjstvo i što je možda bio i cilj autora, ukazuje na ulogu porodice i škole u formiranju budućeg korisnog člana društvene zajednice.
Ova knjiga sadrži i puno objašnjenja i za odrasle čitaoce. O značaju imena, o tome kako nastaju imena ljudi, drugih živih bića, stvari, ideja, pojava itd., zatim, kako je i kada ime nastalo, kakvo mu je značenje... Nije zaboravio da objasni šta je nadimak i kako ga i od koga deca dobijaju.
Obratio sam posebnu pažnju na Pecine stihove i njihovo parno, ukršteno ili bilo kakvo rimovanje, pošto je rima veoma važna komponenta pesama za decu.
Čika Peca je ima i u naslovu pesme: „Zašto dede sede“, a često je pravi žongler rečima, čak i takvih koje se doslovno ne mogu prevesti ni na jedan drugi jezik. Sve pesme sadržane u ovoj knjizi krasi čudesna jednostavnost, sa poređenjima dostojnih divljenja, kao što je to u stihovima o jednoj devojčici:
„Ima jedna lepa biljka, zovemo je svi Koviljka,
oči su joj kao žiške, baš joj lepo stoje šiške“.
Inače, njegove pesme su najčešće u katrenu (strofi sa 4 stiha), ali ih često susrećemo i u tercetu, i u kvinti, pa čak i u oktavi. Tekstovi u knjizi su posebno interesantni za odrasle čitaoce. A na njih će se deca navratiti kad odrastu i požele da ponovo pročitaju ovu, u pravom smislu reči, naučnu i poučnu knjigu.
Mile Grdanoski
