Bitno je na koji način se kažu stvari, jer rečima razmišljamo i prevodimo ono što osećamo.
„Ova knjiga nije napisana isključivo za psihologe već za svakoga ko je osetljiv na ljudsku bol i stvarnu mogućnost da je prevaziđe ili prihvati. Njeni protagonisti nisu plod književnog hira. Video sam ih kako se iz nedelje u nedelju kidaju, smeju, plaču, frustriraju i ljute u mojoj ordinaciji”, piše diplomirani psiholog Gabrijel Rolon u prologu Priča s kauča.
„Deset životnih priča” koje čine ovu knjigu zasnovano je na stvarnim događajima. Na seansama analitičar i pacijent postižu dogovor da zajedno krenu jednim od najtežih puteva: onim koji vodi ka istini kao jedinoj alatki za razrešenje boli. Ljubomora, anorgazmija, bol, neverstvo, krivica – sva ta osećanja mi senzacije, toliko prisutne u ovim „modernim vremenima” – neke su od tema kroz koje Gabrijel Rolon (poznat i po radio i televizijskim programima) izlaže svoj način razumevanja psihoanalize. Dinamika koja pažljivo sluša priče koje prelaze iz smeha u suze i iz tuge u radost, a da nikada ne izgube svoj integralni tok u nezamenljivoj knjizi.
