Bio jednom jedan nemački baron. Imao je dugačko ime, teško za izgovaranje: Karlo Fridrih
Jeronim od Minhauzena. Mi ćemo ga kratko i jasno zvati samo Minhauzen. Živeo je pre dvesta
pedeset godina. A putovao je mnogo, i to u doba kad još nije bilo vozova i parobroda, nego se lagano
plovilo jedrilicom ili kaskalo na konju. Svako putovanje je tada bilo veliki doživljaj. I svi su voleli
da slušaju priče nekog putnika iz daleka. A naš Minhauzen, koji se borio protiv Turaka i lovio po
ruskim šumama, umeo je tako lepo da priča i da priče doteruje, da njegovi slušaoci nisu mogli da
poveruju rođenim ušima. Pa ipak, svi su se pravili kao da nimalo ne sumnjaju u njegove izmišljotine
i molili su barona da uvek priča sve nove i nove pustolovine.
To su njegovi prijatelji zapisali. I hvala im, jer sada i mi možemo da uživamo u pričama ovog najvećeg
lažova na svetu.
Evo, dragi čitaoci, šta je sve pričao baron Minhauzen!
