Devet pripovedaka koje čine ovaj izbor, a koliko ih je Laza Lazarević za života napisao, nalaze se u samom vrhu srpske realističke književnosti, koja je obeležila književnu scenu druge polovine XIX veka.
Zahvaljujući naročitoj strukturalnoj umešnosti, Laza Lazarević je svoje pripovetke objedinio kako na planu tematike, tako i na planu karakterizacije junaka. U tom smislu, najčešće teme njegovih proznih ostvarenja jesu porodica, idealizovanje patrijarhalne zadruge i seoskog sveta, zatim teme rodoljublja i neostvarene ljubavi, te sudbina intelektualca. Njegovi junaci doživljavaju unutrašnje nemire i krize koje Lazarević, sa istančanim smislom za psihologizaciju, prikazuje autentično i precizno. Na taj način, psihološka pripovetka sa svojim tvorcem Lazom Lazarevićem stupa na scenu srpskog realizma.
Laza Lazarević (1851–1891), istaknuti pisac i lekar, rođen je u Šapcu, u kojem je završio osnovnu školu i gimnaziju. Osim što je diplomirao na Pravnom odseku Velike škole u Beogradu, Lazarević je završio i studije medicine u Berlinu i tako postao jedan od najobrazovanijih ljudi XIX veka. Njegov književni rad obeležilo je samo devet pripovedaka, ali je zato svaka od njih pravo remekdelo. Prva, a ujedno i jedina zbirka, objavljena je 1886. godine pod naslovom Šest pripovedaka (Prvi put s ocem na jutrenje, Školska ikona, U dobri čas hajduci, Na bunaru, Verter, Sve će to narod pozlatiti).
Za života će mu biti objavljene još dve pripovetke (Vetar, On zna sve), a Švabica sedam godina nakon smrti.
