U knjizi su sabrani tekstovi koji, svaki na svoj način, nastoje da savremenu psihoanalizu – kako njenu teoriju, tako i praksu – suoče s važnim pitanjima bitnim za pozicioniranje samog analitičkog diskursa kako spram pitanja izvesnosti istine koju (uvek se pretpostavlja da je tako) baštini neka grupa (bilo koja grupa, samim tim i grupa analitičara), tako i spram pitanja izvesnosti istine (najkonkretnijeg mogućeg) subjekta analitičkog iskustva. Po logici stvari, to će učiniti neminovnim stalno međusobno preplitanje onog subvertivnokritičkog (neko će reći: visokoformalizovanog) u domenu razumevanja dinamike struktura i funkcija simboličkog poretka uopšte, sa (mnogo više kliničkim) pričama o primitivnim (zapravo o najprimitivnijim mogućim) mentalnim stanjima.
