Viktor Frankl se u knjizi KAKO PRONAĆI SMISAO ŽIVOTA nada da će uspeti čitaocu da prenese svoje uverenje da život, uprkos urušavanju tradicije, u sebi sadrži smisao za svakog pojedinca i da, štaviše, taj smisao sadrži bukvalno do njegovog poslednjeg izdisaja. A psihijatar može svom pacijentu pokazati da život nikada ne prestaje da ima smisao. Naravno, on ne može pacijentu da pokaže šta je smisao, ali može da mu jasno pokaže da smisao postoji, i da se sadrži u životu: da život ima smisla bez obzira na uslove. Prema učenju logoterapije, čak i tragični i negativni aspekti života, kao što je neumitna patnja, mogu, preko stava koji čovek zauzme prema zloj sudbini, da se pretvore u ljudsko postignuće. Nasuprot većini egzistencijalističkih škola mišljenja, logoterapija nipošto nije pesimistička; nego je realistična, utoliko što se sučeljava s tragičnom trijadom ljudskog postojanja, a to su bol, smrt i krivica. Logoterapija može s pravom da se naziva optimističkom, jer pacijentu pokazuje kako da očajanje pretvori u trijumf.
