Nakon putovanja kroz koje nas vodi autor ove knjige, i čitalac je u prilici da bude bliži sebi. Neki ljudi shvate na vreme, neki kasno, a neki nikada da ne treba propuštati nemi dijalog sa sobom i tihi dijalog sa prirodom. Život nam prođe u čekanju onog za šta smo u mladosti mislili da je još rano a u starosti da je već kasno. Uvek imamo priliku za pravi trenutak, pre nego što ga izgubimo. Hajde da, kao Branko Vasiljević, ispijamo arhivska vina čekajući kasnu berbu.
