Glavnog junaka Kokaina napušta žena i on očajan besciljno luta moskovskim ulicama pokušavajući da sprovede svoju viziju pravde, rečima, čekićem i ekserom. Tek što je završio pomalo bizaran roman o rodoskvrnim zečevima, mirišljavim kondomima i NLO-u, izvesni zloslutni kepec obaveštava ga da je dobio Nobelovu nagradu. Kada otputuje u Stokholm na dodelu, upoznaje dvoje članova Nobelovog komiteta: Saru, „stolicu zarobljenu u telu žene“, kojoj će slomiti srce, i Kurta, koji ga uvlači u svoje porodične probleme. Naime, on i njegova supruga kuju tajne planove s namerom da se međusobno poubijaju. Iznenada se javlja i treći, ubedljivo najstariji član komiteta, koji je svojevremeno otišao u Rusiju prerušen u Turčina ne bi li upoznao Tolstoja. Vratio se sa lično potpisanim fotografijama velikog pisca, koje su mu donele bogastvo, ali njihova autentičnost postaje upitna pošto se množe i posle Tolstojeve smrti. Način na koji starca i dan-danas održavaju u životu zaprepastiće sve: kako protagoniste ovog više nego neobičnog romana tako i njegove čitaoce.
