Sada već odrasli ljudi, Nina, Ljilja, Miša, Lesja i Dima najbolji su drugari još iz školske klupe – tačnije, prve tri klupe u srednjem redu – koji su se upoznali i sprijateljili 1. septembra 1991, godine koju je obeležilo proglašenje ukrajinske nezavisnosti. Međutim, isprepletanost života petoro prijatelja seže generacijama unazad, a tragična smrt jednog od njih samo će ojačati njihovu bliskost. Roman Moj deda je plesao bolje od svih sastavljen je od niza lirskih, nostalgičnih, na mahove dirljivih epizoda o životu pet porodica u vrtlogu istorije: još od Drugog svetskog rata, preko posleratnih nedaća, sovjetskog raspada, rata u Donjecku, sve do današnjih talasa emigracije mladih. Ove tople, porodične priče na fonu velikih istorijskih događaja uče nas suočavanju sa prošlošću, ma koliko ona ponekad bila teška. Katerina Babkina je napisala briljantno delo savremene ukrajinske književnosti koje govori o povezanosti generacija, potrebi za ljubavlju i pripadanjem, usamljenosti i svemu što ona nosi sa sobom, gubicima, onim značajnim i beznačajnim, opravdanim i bezrazložnim – delo koje nas iznad svega podseća da čak i usamljeni, odbačeni, slomljeni ljudi mogu ne samo da prežive već i da prihvate taj život, i da, uprkos svemu, na kraju uvek postoji mogućnost za sreću.
