"Da li je moguće zaljubiti se u nekog isključivo na osnovu fascinacije njegovim ili njenim rukopisom,
mapom zemlje u kojoj živi, slogovima njegovog ili njenog imena? A šta je tek s fiktivnim likom, u knjizi o zemlji koju nikada nismo, i nikada nećemo, posetiti?
Unutrašnjost je zgusnuta priča – ili niz priča, poput babuški ugneždenih jedne u druge – koja
se ipak otvara ka naizgled beskrajnoj fraktalnoj geografiji, gde se unutrašnjost Australije, prerije
američkog Srednjeg zapada i mađarska Velika ravnica stapaju, oponašaju i prepliću u umu
čoveka koji sedi sam u sobi punoj knjiga.
Možda i najveći roman Džeralda Marnejna, australijskog odgovora na Prusta i Kalvina i višegodišnjeg favorita za Nobelovu nagradu, Unutrašnjost pokazuje da se čovek podjednako lako može osećati kao prognanik u sopstvenoj unutrašnjosti kao i u spoljašnjem svetu – i da gubitak ljudi koje smo samo zamišljali može boleti jednako kao i gubitak
onih s kojima smo delili život u stvarnosti.
Priča prati Ulisesa, čoveka bez novca, predavača na ne baš prestižnoj filmskoj radionici, koga je žena napustila i pobegla u inostranstvo. Njegov tast, penzionisani general Martin Ajala, ostavlja mu u nasledstvo stan, pod uslovom da njegovu raskošnu rezidenciju „Argonauti” pretvori u sklonište za pse.
Ulises biva uvučen u čudno i opasno putovanje nakon što pristane da osnuje fondaciju za spasavanje pasa lutalica, napuštenih od strane miliona Venecuelanaca koji su izbegli iz zemlje u potrazi za boljim životom. Primoran je da se suočava s kompleksnim porodičnim odnosima, opasnim situacijama i misterioznim tragičnim sudbinama pasa u Karakasu.
Blanko majstorski kombinuje crni humor s misterijom punom referenci na kinematografiju, književnost (naročito na spisateljicu Elizabet fon Arnim) i, naravno, kinologiju. Kroz ironičan pogled na istorijske ličnosti Venecuele, poput Simona Bolivara i Uga Čavesa, Simpatija na oštar i duhovit način preispituje teme nasledstva, siromaštva, kao i agonije savremene Venecuele.
U moralno posrnulom društvu, u vremenu nepopra- vljivo kompromitovanih ljudskih odnosa, Ulises je poput napuštenog psa koji skuplja bačene zalogaje simpatije. Šta određuje naše naklonosti?, šta je u suštini porodica?, da li su napušteni psi dokaz postojanja ili nepostojanja Boga? – samo su neka od pitanja koja Blanko Kalderon tematizuje ovim romanom."
