KAD ŽDRALOVI POLETE NA JUG

U tišini severa, jedan čovek mora da sačuva ono što najviše voli.

Boovo vreme ističe. Ipak, pored uspomena, vreme je jedna od retkih stvari koju još ima. Tihu monotoniju beskrajnih dana prekida samo dolazak ljudi koji brinu o njemu. Malo toga donosi mu radost, čak ni kolači koje njegov sin uporno kupuje. Bo je ljut na svoje telo koje ga više ne sluša, na ruke koje su nekada bile snažne, a sada ne mogu ništa, na prste koji ne mogu da otvore teglu u kojoj čuva omiljenu maramu svoje žene Fredrike. Maramu koja i dalje miriše na nju, jedino što mu je ostavila otkako je u domu i više nikoga ne prepoznaje, a on više ne prepoznaje ženu iza crta lica svoje supruge.
Ali, pre svega, Bo je ljut na sina, jer želi da ga liši poslednje utehe u životu i da mu oduzme njegovog vernog psa Sikstena, uveren da nije sposoban da se o njemu brine. Dok ždralovi lete na jug, praznina koju je ostavila životna saputnica i strah da će izgubiti psa čije mu društvo greje dušu uvlače Boa u vrtlog emocija, terajući ga da preispita svoj život i nesavršen način na koji je godinama pokazivao ljubav. Kako nešto tako prirodno kao porodica može da bude toliko komplikovano? Koliko vremena još imamo i prilika za pomirenje?



„Ovo je bilo čarobno iskustvo čitanja; među najdirljivijim knjigama koje sam ikada pročitala. Likovi su mi ostali u sećanju i znam da će ovaj roman uvek imati mesto u mom srcu.“ – Kamila Lekberg

„Nežna priča o starenju, našem i tuđem, i o tihoj surovosti ljubavi. Priča o tome šta znači biti čovek, o očevima i sinovima, o očevima i psima. Ovo je zaista knjiga za sve koji su od nekoga morali da se oproste. Ona vrsta knjige koju poklonite nekome kada želite da kažete 'mislio sam na tebe', ali ne znate kako.“ – Fredrik Bakman

Ova knjiga proglašena je knjigom godine u Švedskoj, dobila je i mnoge druge nagrade, u Švedskoj, kao i u ostatku Evrope.

O autoru

Lisa Ridsen je na doktorskim studijama sociologije, i istražuje norme muškosti u ruralnim zajednicama dalekog severa Švedske, gde je i sama odrasla. Sada živi u malom selu nadomak Estešunda. Ideja za njen dirljivi debitantski roman javila se nakon što je otkrila beleške koje su ostavljali negovatelji njenog dede, koji su se o njemu brinuli pred kraj života.